Јутарња служба током Велике Четрдесетнице има многе особености. На њој се наместо Бог Господ поје Алилуја одговарајућег гласа, а наместо тропара светоме – посебне песме тројичног гласа, смештене на крају Триода. Стихослове се, већим делом, три катизме. Али, најбитније карактеристичне црте великопосног јутрења тичу се читања канона.

 

Као прво, он се чита са Библијским песмама.

 

Друго, на великопосном јутрењу се разлежу непотпуни канони, тропесмари (трипеснаци) Њих је два, и сједињују се са каноном светоме из Минеја. У тропесмарима прва песма одговара дану седмице: у понедељак је 1. песма, у уторак – 2., у среду – 3. и тако даље, а 8. и 9. песма постоје свагда. Након завршетка канона поје се Достојно је са поклоном до земље. Октоих се обичним данима поста уопште не пева.

 

Славословље је свакидашње, као и на обичној свакодневној служби.Великопосно јутрење има нарочит завршетак. Наиме, после Трисветог и Оче наш се наместо обичног тропара светоме чита У храму стајаше слава Твоја, на небу мислим да стојим, Богородице, Двери Небеске, отвори нам двери милости Своје. Наместо сугубе јектеније – 40 пута Господе, помилуј, наместо многаја љета – молитва Небески Царе, потом молитва преподобног молитва преподобног Јефрема Сирина с поклонима.

 

 

Општи типик, стр. 77.

Мали типик, стр. 46.