{br}{br}

Изобразитељна је посебно богослужење које се врши у наставку часова – 6. часа када је празнични дан, а у време Велике Четрдесетнице у наставку 9. часа. Као и остала богослужења дневног круга, и изобразитељна је монашког порекла. У парохијама се служи само у току Велике Четрдесетнице, сем суботе и недеље, у наставку 9. часа и везује се за вечерње.

 

Изобразитељна има следећи поредак:

 

102. псалам

145. псалам – „Јединородни...“

Блаженства (са тропарима из 3. и 6. песме канона Октоиха и Минеја)

Збор небески...“

Символ вере

Попусти, отпусти...“

Оче наш...“

Тропари

Молитва: „Свесвета Тројице, једносуштна сило...“

Да је благословено име Господње...“

33. псалсам

Достојно јест

144. псалам

{br}

У току Велике Четрдесетнице изостављају се два почетна псалма, тако да изобразитељна почиње појањем блаженстава са припевом Сети нас се, Господе, када дођеш у Царствo своjе.

 

Изобразитељна је нарочито интересантна са историјске и телетургијске стране. Пре свега, то је нека врста Литургије без свештеника, односно говори се само оно што припада народу. Вршена је у монашким заједницама када је био одсутан свештеник, као замена за Свету Литургију (отуда и назив „изобразитељна“, што значи да изображава, символише, представља Литургију), као и за индивидуално причешћивање од пређеосвећених дарова. У старим рукописима има натпис „обред причешћа“. Сматра се да изобразитељна представља удвајање Литургије Пређеосвећених Дарова. Изобразитељна је опет, са своје стране, извршила утицај на формирање првог дела Свете Литургије, посебно својим првим делом, изобразитељним антифонима (102. псалам, 145. псалам, Блаженства).

 

 

 

Општи типик, стр. 51.