{br}{br}

Постоје четири службе часова: 1, 3, 6. и 9. час. Сваки од њих је састављен од три псалма, тропара, Трисветог итд., и једне молитве. Учешће свештеника је сведено на минимум. Часови се данас и у манастирима читају без појања. У манастирима који држе тачнију праксу, први час се спаја са јутрењем, трећи и шести се врше после кратког прекида, а девети час се спаја са вечерњем. Девети час се односи на прошли, а вечерње на наступајући дан. У парохијским храмовима се часови читају само у току Велике Четрдесетнице и врше се у континуитету између јутрења и вечерња.

 

Првобитно су часови довођени у везу – не само формално, него и суштински – са часовима дана којима одговара сваки од њих, односно служени су у дотичне часове дана, са којима је повезана и тема сваког од њих:


Први час вршио се у први час дана (око 7 сати ујутру – један сат после изласка сунца) и имао је као тему почетак дана, долазак чулне светлости и, у пренесеном смислу, долазак Христа – „Светлости истините“ – у свет.


Трећи час (9 сати ујутру) се доводи у везу са почетком дела људских и ниспослањем Светога Духа на дан Педесетнице које се догодило у овај час.


Шести час (12 сати, подне) доводи се у везу са средином дана и Распећем Господњим, које се догодило „око шестога часа“.


Девети час (3 сата поподне) се односи на крај дана и крсну смрт Господњу.

{br}

Сви часови имају исти поредак, али сваки од њих различит садржај. Њихов заједнички поредак је следећи:

 

Приђите да се поклонимо...“ (трипут)

Три псалма

Слава Оцу...“, тропар

И сада...“, богородичан

Прокимен

Трисвето – „Пресвета Тројице“ – „Оче наш...

Кондак

Господе помилуј“ (40 пута)

У свако време...“

Господе помилуј“ (трипут)

Часнију од херувима...“

Боже, сажали се на нас...“

Молитва часа.



Општи типик, стр. 49.