Дневни круг богослужења

Дневни круг богослужења сачињавају оне службе које је одређено да се врше свакодневно: вечерња, повечерје, полуноћница, јутарња, 1. час, 3. час, 6. час, 9. час. У тај списак не улази литургија. Будући да се Таинство Евхаристије, које се на њој савршава, налази изван времена, припада вечности, Литургија је изнад свих осталих служби. Она није део дневног круга служби, већ његов врхунац, центар, циљ.

Прва у списку служби дневног круга стоји вечерња, будући да богослужбени дан почиње од вечери. Дан почиње од вечери, зато што се тако говори у Писму: И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први (Пост. 1, 5). У старозаветним временима дани су почињали од вечери, и тај поредак, као и многи други, наследила је Новозаветна Црква.

Друго тумачење тога факта везано је са тематиком сваке службе. Вечерња помиње и приказује старозаветно време, а јутарња – новозаветно. Текстови повечерја уводе нас у правилно духовно стање испред одласка на спавање: позивају на покајање за грехове учињене током дана, подсећају нас брзо протицање овог пролазног живљења и на Страшни Суд. Полуноћница, која се савршава у поноћ или у други час ноћи до свитања, установљена је као спомен на Спаситељеву Гетсиманску молитву (Мт. 26, 30-46). Њена главна тема – је Други Долазак Христов. Он ће, према предању, заснованом на причи о десет девственица (Мт. 25, 1-13), бити у поноћ, о чему казује позната песма полуноћнице „Доћи ће Женик у поноћ…“ Текстови полуноћнице нас доводе у духовно бдење у очекивању изненадног Другог Доласка Христовог.
На вршењу првог часа спомиње се Пилатов суд над Господом (Мт. 27, 1-2), а такође се узноси захвалност Богу за долазеће јутро и од Њега се тражи помоћ за будући дан. Тема првог часа – јесу „мисли и осећања верујућег у наступању јутра“. Трећи час – је час силаска Светог Духа на апостоле (Дап. 2, 1-15). На шестом часу се спомиње Спаситељево распеће, на деветом – Његова Крсна Смрт.

Теме часова јасно су приказане и у тропарима, који се веома лепо поју у Великом посту.

Тропар првог часа: „Јутрос чуј глас мој, Царе мој и Боже мој“.

Тропар трећег часа: „Господе, Који си Пресветога Свога Духа, у трећи час послао апостолима Својим, Тога, Благи, не удаљи од нас, већ обнови нас који се молимо“.

Тропар шестог часа: „Који си шестог дана и часа, на крсту прикуцај у рају срчани Адамов грех, и сагрешења наших рукопис поцепај, Христе Боже, и спаси нас“.

Тропар деветог часа: „Који си деветог часа нас ради телом смрт кусао, умртви тела нашег мудровање, Христе Боже, и спаси нас“.

Седмични круг богослужења

Свако богослужење састоји се од непроменљивих и променљивих делова. Непроменљиви (који се понављају из дана у дан) делови службе дневног круга налазе се у Служебнику и Часослову. Углавном, то су библијски текстови, то јест текстови узети из Светог Писма.

Осим непроменљивих молитвословља за сваки дан у службу се уводе променљиви текстови, који одражавају свештене спомене, повезане са конкретним данима седмице. Ти текстови чине седмични круг богослужења.

Недеља, почетак седмичног круга, посвећена је спомену Васкрсења Христовог. Свака недеља – је мала Пасха. Недеља је толико важан дан, да се изнад ње у Цркви поставља само група од дванаест Господњих Празника. (Једино они могу да укину недељну службу. Богородични из групе дванаест празника не укида недељну службу.)

У понедељак је спомен бестелесних Сила Небеских.

У уторак се прославља највећи од пророка – Крститељ Господњи Јован.

Среда и петак су посвећени спомену Господових крсних страдања и поклоњењу Његовом Животворном Крсту – оруђу нашега спасења. Подсетимо, да је среда – дан, када је Јуда предао Спаситеља након вечере у дому Симона губавог (Мк. 14, 3-11), а петак – дан Његовог распећа (Јн. 19, 14).

Четвртак – је дан сећања на свете апостоле и светитеља Николаја Мирликијског.

Субота има две теме: прослављање свих светих (нарочито светитеља, мученика и преподобних) и помен покојних.

У седмичном кругу постоје три дана, у које се нарочито прославља Мајка  Божија. То су среда, петак и недеља – дани, када се на јутарњој чита канон Пресветој Богородици.

Разматрајући седмични круг богослужења, неопходно је рећи и о постојању система гласова (напева) у Цркви. Њих је осам. За сваки глас постоји потпуни циклус богослужбених текстова за целу седмицу. Глас почиње у недељу (будући да богослужбени дан почиње од вечери, онда ће по астрономском времену то бити вече суботе, испред прве службе сваког гласа, мале вечерње, тако је и написано „у суботу навече“) и завршава се у следећу суботу ујутро (променљивим текстовима Литургије). Према томе, постоји осам варијанти седмичних молитвословља, од којих се сваки понавља једанпут у осам седмица. Одбројавање гласова креће од Пасхе: у следећу недељу после ње (у Томину Недељу) почиње да се пева први глас. У Светлој седмици сваки дан се поју недељне песме разних гласова. То називају „парада гласова“.

Текстови седмичног круга садржани су у књизи Октоих. Они су практично сви химнографски, то јест, нису узети из светог Писма, већ су састављени од црквених песника.

Годишњи круг богослужења

Годишњи круг богослужења, као и седмични, нема својих служби, његови текстови се такође убацују у одређена места дневних служби. Годишњи круг је могућно поделити на два велика дела: Месецослов и Триод (Пасхалију).

Месецослов – је систем непокретних празника (утврђених за сваки дан у месецу). На пример, Благовести се свагда прослављају 25. марта (7. априла по новом календару). Тамо пак улазе периоди претпразништва (неколико дана пре празника), попразништва (неколико дана после празника) и постова. Почетак Месецослова – је почетак црквене године, 1. септембра по старом календару. Први из групе од дванаест празника црквене године – је Рођење Пресвете Богородице, последњи – Њено Успење. Центар Месецослова је празник Рођења Христовог. Текстови молитвословља непокретних празника налазе се у Минеју месечном, подељеном, по броју месеци, на 12 књига.

Триод (Пасхалија) представља систем покретних празника, повезаних с Пасхом. Сваки дан тога циклуса није везан за одређени календарски датум, али се зато свакодневно прославља једног те истог дана седмице и налази се у непромењеном положају у односу на дан Пасхе. На пример, Улазак Господњи у Јерусалим свагда бива у недељу, у седмици пре Пасхе, а Вазнесење се прославља 40. дана после Пасхе и свагда пада у четвртак. Текстови овог периода налазе се у двема књигама – Триоду Посном и Триоду Цветном. У првој се садрже песме периода припреме за Пасху (Велики пост и три припремне седмице испред њега, почев од Недеље митара и фарисеја), а у другој – песме периода од Пасхе до Недеље свих светих (следеће недеље после празника Педесетнице).

Богослужбено време проучавамо ради тога да бисмо схватили општи принцип грађења црквених служби. Богослужење за сваки дан саставља се од непроменљивих текстова служби дневног круга, у које се убацују променљива молитвословља. Садржај променљивих текстова зависи од тога у који се дан седмице и у који дан године врши дато богослужење.