Има одређене особености које су или резултат специфичности самог периода Четрдесетнице или древности, односно чињенице да су у периоду Великог поста сачувани одређени древни елементи који се нису могли развити због свештености овог периода. По икономији не врши се у своје право време, односно увече, него ујутру после часова. Особености ове вечерње, у поређењу за празничном и обичном, јесу следеће:

После деветог часа и изобразитељне почиње вечерње. Чита се 18. катизма (Ка Господу), на Господи возвах... певају се стихире дана изТриода и Минеја, нема входа, два читања из Старог Завета (Књига Постања и Приче Соломонове), на стиховње прво се поје стихира из Триода (двапут). Карактеристична црта великопосне вечерње је њен крај. После Сад отпушташ се наместо обичних тропара поју Богородице Дјево..., Крститељу Христов ... итд., а наместо сугубе јектеније се 40 пута чита Господе, помилуј, затим молитва Небески Цар и молитва Светог Јефреме Сирина са поклонима до земље. Отпуст има посебне елементе који се говоре само током Велике Четрдесетнице (Пресвјатаја Тројице, Jединосуштнаја державо... итд.).